Mašta-povratite snagu uma

„Zastanite i razmislite o slobodi koju dete ima kada je sasvim malo. Njegova mašta ga vodi gde god poželi. Deca žive u izuzetnom svetu u kojem mogu da rade šta god požele. Mogu, na primer, da budu piloti; mogu da hodaju na konopcu; da prelaze direktno preko Nijagarinih vodopada bez ikakvih problema. To se sve odvija u njihovim izuzetnim umovima.

Onda dođe vreme za polazak u školu i taj fantastični kreativni potencijal odjednom postane nešto nepoželjno. Mašta deteta često se naziva nedostatkom pažnje. Ako na nekoliko trenutaka odluta u veličanstveno carstvo mašte, izazvaće ishitrenu primedbu učitelja: „Šta to radiš?“

To je kažnjivo delo! Te kazne su veoma delotvorne. Opomenite malo dete nekoliko puta zbog nečega što je uradilo i pogađate šta će se desiti? Prestaće to da radi. Tako, umesto da ih hvalimo i podstičemo na razvijanje mašte, te neverovatne umne sposobnosti, teramo ih da je praktično sasvim isključe.

Tako posle, kao odrasli ljudi, plaćamo mnogo novca, uzimamo slobodne dane na poslu ili putujemo od kuće, samo da bismo naučili kako da opet uposlimo svoju maštu. To, jednostavno, dugujemo sebi. Moramo da se vratimo na mesto gde možemo da pristupimo toj izvanrednoj moći, jer sve što je čovek napravio nije ništa drugo do otelotvorenje nečije mašte. To važi za sve što se trenutno nalazi u vašem vidnom polju…

…………

Razmislite o ovome.

Kad se rodi mala veverica, niko ne mora da se brine o njoj. Ta mala veverica odmah trči uz i niz drveće. Ona traži lešnike. ….

Veverica se oseća kao kod kuće u svom prirodnom okruženju. Mi smo sasvim izgubljeni u svom. Zbog čega? Zbog toga što, iako nam je data umna sposobnost da sami kreiramo svoje okruženje mi to ne činimo. Zašto? Zato što nam govore:

„To je blesavo“…“Odrasti već jednom!“…“To nije realno!“…“Šta zamišljaš ko si ti?“…i tome slično.

Pa tako, imamo ljudska bića, koja imaju izvanredne umove, a ne mogu da se snađu i misle da su zaglavljena u uslovima i situacijama koje ih okružuju. Voleo bih da to uradim, ali ne mogu zato što…

Možete li da zamislite da niste naučili da radite stvari koje nikada pre toga niste radili?

Još uvak biste ležali u kolevci i igrali se prstima na nogama.

STVARNO!

Ali, morali ste da ustanete i stavite jednu nogu ispred druge. Morali su tome da vas nauče. Držali su vas za ruku: „Sam je napravio korak! Jeste li  videli? On hoda! O pao je! O povredio se!“ Teturali ste se, posrtali i bilo vam je potrebno neko vreme.

Što god da je u pitanju, VI to MOŽETE da uradite. Samo  prosto morate da NAUČITE KAKO.“

Umeće življenja, Bob Proktor i Sandra Galager, Edukom, 2016
Facebook Komentari

About Leposava Ivić

Kaže se da mudar čovek uči na SVOJIM greškama. Mudriji uči na TUĐIM greškama. Ali najmudriji uči na tuđim USPESIMA!